PODIJELI

Jedne lepe rujanske večeri ekipa V Agrameru se sebrala da proslavi kraj paklenih vručina. Tu gde živime nekih drugih večih razloga za feštanje ni. Jurek je zel reč.

– Hvala dragom Gosponu da več tolike ne kuri. Sam i da nas male slabejše poleva. Bil sem na tekmi u Maksimiru u subotu. Zalilo nas je tak da…

– Pa zakaj si, some, nis zel kišober?

– Jel ti Žac mene fakat… Il morti vesti do tebe u kvart pelaju dimnim signalima, pa su zapele negde kod Kalnika? U Maksimir se ne sme nositi kišober.

– Još jedan razlog da ne mrdam iz kvarta!
Martin im je prinesel prvega krigela. Čim su otpili prvi dugi gut, Lojz je zel besedu.

– Žal mi je Jurek če si pokisel, al razloga za slavlje ima. Dobili smo si Trg Republike Hrvatske.

– Pa taj sme več meli, al se vrnul Ustani bane na plac.

– Je, Lidija, znam da su tebi zbog svega ovega krenule karmine, al i prije na placu ni bil Trg Republike Hrvatske, več samo Trg Republike. No, ja bi ti štel izraziti žal kaj več ni Maršal na Trgu di je HNK, Muzička akademija…

– Hajde Lojz, demfaj doživljaje, i sam znaš kaj je sve tu u igri.

– A kaj je sad tebi Vlastek? Pa znamo kaj je sve Tito bil i kakva nam je zla naredil.

– No, Lojz, znaš i sam da prvi tvoj Francek ni dal Tita s tog trgača, a da ga je Bandić dal da može biti gradonačelnik.
– Tak je, ima Vlastek praf.
– Oho, Dragec, pa bar tebi se ne mora reči zakaj je Broz moral s trga iti proč.

– Hajde Lojz, još pred pol godine, kad je Mikulić krenul da se Tito mekne, Plenki ga je meknul v stranu i Prgometa del u vatru.

– Je, pa je izgorel, a vatra se najbolše gasi Martinovim pivom!

– Bravo deca, hvala lepa, al prosim lepe, srčeka draga, da se meknete z politike…
Martin je zamolbu podložil s drugim rundekom. Sonja je povela diskusije.

– Ma znate deca kaj. Mene več muči kaj bu z našom decom. Vlast daje neke stvari na kapaljku ko sve je bolše, turistička sezona super, manje nezaposlenih… Pol dece če nam ak se ovak nastavi iti vun, ja se prva sve več za moje bojim, ak i sama ne pojdem z njima…

– Pa kaj ste tak pokisli, tu vam je depru Jurek prinesel s kišom i tekmom. Eto, i ta je tekma ipak opet odigrana dan posle, sad imamo več šansi za iti na SP u Rusiju

– Je, samo još povedaj Lojz da tam idemo kao nova vojna sila. Tu nemamo poštenog aviona, a furamo se da imamo malne najbolšu vojnu industriju sveta…

– Pa i imame Jurek, odmah do Amerike, Engleske, Rusije, Kine…

– Je i još pedeset njih. Vojna sila, a nemre se srediti ni problem jedne ploče u Jasenovcu.

– No, Jurek pa ti si bil u ratu i znaš da…

– Kaj znam?! Ma dobro je rekla mama onog jednog zginulog dečka hosovca, cela ta furtutma se loži jer ne moreju rešiti Agrokor, posele, sprečiti da deca za kruhom idu vun…

– Deca, lakše malo, zar zbilja nemate nekih drugih priča.

– A kaj Martin, pa nemreme več slušati Lojzove i Plenkijeve bajke, a sve oko nas ide u vražju mater, a s druge strane oporba kak skup debila, sorry Lidija, al ono sa sovjetskim barjakom je fakat debilana!

– Pa dobro, prisežem da je to bilo bedasto, Bero se na to trebal mam pokupit. Valda se dečko ni snašel. Nije lisac kak Banderas. Eto, sad bu vrnul Lolu Ribara i sedam sekretara SKOJ-a.

– Je, al to sa tim sekretarima i Lolom ne bu prošlo. A nije mu fakat trebalo ni ono da su četniki ubili Lolu, osim ak nisu bili u švapskom avionu koji je Lolu vubil…

– Je, Jurek, al ima teorija da je tu bilo i nekakvih savezničkih i partizanskih zavera.

– Dobre Dragec, al vjerojatno mu Haso se to ne bu dal, Haso je fakat de facto gradonačelnik, a Liepa Plavka kraljica grada. Kaj požele, tak i bu.

– Deca, ja bu vam dal trečega rundeka…
Rezignirano im je Martin prinesel novega krigela, vručina več nema, al političke vručine i dajle vužgavaju glave ekipe z Agramera. Dragec je kak navek štel dati forte debati.

– Banderas mi je z tim sekretarima SKOJ-a dal ideju.

– Pa ti Dragec baš i nisi zagrijani levičar…

– Nisem Lidija, al se ipak sečam nekih stvari od prije trideset let.

– Ajde, prosvetli nas blagodetima socijalizma.

– Ne ironiziraj Lojz, ti si tad bil isto u pionirima, sigurno nisu početkom osamdestih bil u uzdanici HDZ-a. Daklem, tad je bil Polet jako dobar list, a najbolji dok im je glavni bil lik koji se zval Zoran Franičević.

– Čujmo…

– Bil je smjenjen i za “nagradu” je moral fletno iti u vojsku. Posle se preselil na Vis i jedno je vreme bil gradonačelnik Komiže. I fest se natezal s JNA dok je još početkom ‘9. bila na Visu. Nažalost je potom i vumrl, al je napisal sjajnu knjigu i štel sem predložiti da se u kvartu nekaj nazove po njemu. Nekakav trgač, kaj ja znam.

– Pa kakve to ime veze sa sedam sekretara SKOJ-a.

– Pa Polet je dobil i nagradu Sedam sekretara SKOJ, to je bila največa nagrada za mlade kulturnjake. I mnogi koji su denes ljuti Hrvati su je dobili. Dobili su je i Pankrti koji su bili čisti anarhisti. Pero Lovšin i pulski Idioti su naredili pesmu Osam sekretara SKOJ-a, a Franičevićeva se knjiga o otocima zove Posljednji sekretar ŠKOJ-a.

– Zakaj Škoja, a ne SKOJ-a.

– Ti su Žac fakat pogubljen slučaj, Škoj je otok. Igra reči, ne.

– Dobre, dobre, Lidija… No, Dragecova je ideja super. Ja sem za!

– Je, deca, al ima falingu.

Koju, Martin?

– Ta ideja ne ide kvartu na befel, več se isto mora slati na Hasin odbor…

PODIJELI